мој блог

Видим те,

и у секунди губим дах,

срце ми стаје,

и кости се претварају у прах,

љубим те,

и више не осећам страх. 

Не, не, не! Ово не сме да се догоди! Има још десет минута до краја часа, а ја нисам ништа написала! Не смем да добијем још једну јединицу...

Лутам погледом по учионици, и примећујем да сви нешто пишу. Сви, осим мене. Спуштам поглед на папир испред себе, узимам хемијску у руку, и говорим себи: "Хајде, можеш ти то! Само пар реченица... има још времена..." али, не, нећу моћи...

Нека обећања је сувише тешко испунити, чак и ако смо их дали сами себи. Страх од неуспеха је некад сувише јак... лакше је одустати одмах на почетку, и никад ни не покушати. Али, не, ја нисам таква.

Узимам хемијску у руку, и почињем да пишем... Не, нисам предала празан папир, и, не, нисам добила јединицу... 

• Почетна страна
• Архива
• Фасцикле
• Линкови
• Администрација

• Видим те...
• Не, не, не

• Генерална [2]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom